Zlatko Vujin dobitnik nagrade “Dobrila Pejović”


 
Zlatko Vujin, rođen 1962. Godine u Zemunu. Oženjen, otac dvoje dece.
Srednju medicinsku školu je završio 1980. godine u Zemunu, nakon čega 1989. godine završava i Višu medicinsku školu, takođe u Zemunu. Visoku strukovnu školu završio je 2013. godine a odmah zatim i Specijalističke strukovne studije iz Zdravstvene nege u psihijatriji.
 
U Institutu za mentalno zdravlje započeo svoju profesionalnu karijeru pre 35 godina (1982), pod budnim okom i mentorstvom tadašnje glavne sestre Instituta za mentalno zdravlje Dušanke Krajčinović. U prvo vreme radio je na Kliničkom odeljenju za psihotične poremećaje, sve do 1984., kada prelazi na Odeljenje za specijalističko konsultativne preglede Klinike za odrasle, u kome radi i danas kao glavni tehničar, i to od 1995. godine. Dugi niz godina obavlja i funkciju zamenika glavne sestre Instituta za mentalno zdravlje.
 
Od početka svoje karijere, pokazivao interesovanje za sticanje novih znanja i veština i svakodnevno poboljšanje rada i komunikacije sa pacijentima, što pokazuju brojne edukacije koje je pohađao u Institutu za mentalno zdravlje, kao i van njega. Pohađao je edukacije kod velikih imena srpske psihijatrije – dr Tomislav Sedmak, dr Marklena Milojković, dr Tanja Đukić (formalne edukacije).
 
U program edukacije medicinskih sestara i tehničara Instituta za mentalno zdravlje kao predavač i supervizor uključen još davne 2005. godine. Ova želja za znanjem i učenjem prisutna je i danas.Svoja stečena znanja i iskustvo nesebično prenosi na mlađe generacije medicinskih sestara i tehničara.
Do sada imao brojne prezentacije i predavanja na kongresima i stručnim skupovima medicinskih sestara i tehničara u Srbiji. Uključen je u praćenje najnovijih trendova u sestrinskoj profesiji, a svoja iskustva prenosi i studentima Visoke zdravstvene škole strukovnih studija, kao predavač po pozivu.
 
U poslu predan, profesionalan, sa velikim razumevanjem i poštovanjem prema svim članovima tima, kao i u radu sa pacijentima. Uvek na visini zadatka, i u najkomplikovanijim slučajevima, kada je važno da svi članovi tima sarađuju u cilju boljitka pacijenta, kada je spona u timu i oslonac mladim koleginicama i kolegama . Svojim zalaganjem neguje i razvija pozitivnu atmosferu u timu i vodi računa o ugledu struke, uprkos svakodnevnim poteškoćama sa kojima se susreću i zaposleni i pacijenti, ne dozvoljavajući da ga išta omete u savesnom i odgovornom obavljanju posla.Njegovo interesovanje za stalno unapređenje struke ogleda se i u njegovom stalnom društvenom angažmanu.
 
Predsednik Društva psihijatrijskih sestara i tehničara je bio od 2000.-2012., kada je uspevao da poveže sve sestre zaposlene na psihijatrijskim odeljenjima i klinikama cele Srbije, što je uvek donosilo kvalitetnu razmenu iskustva i pronalaženje rešenja za poboljšanje kvaliteta rada sestara u ovoj oblasti zdravstvene nege. I dalje veoma aktivan u Društvu psihijatrijskih sestara kao član Nadzornog odbora i član Tima za edukaciju.
Prepoznat kao čovek struke, od 2009-2013. bio član Republičke komisije za zdravstvenu negu Republike Srbije.
 
Ipak ono najvažnije čemu nas je učio je negovanje porodičnih vrednosti. Vedrina sa kojom priča o svojoj supruzi Ljilji, kćerci Sanji i sinu Ivanu nije nam ostavljala nimalo prostora da posumnjamo da je najvažnija stvar koju u životu imamo je porodica. Svo svoje slobodno vreme posvećivao je svojoj porodici u svom Zemunu i na svom Dunavu, koji ga neretko odnese i u Stare Banovce gde takođe voli da odmara i da se posveti slikanju, kao svom velikom skrivenom talentu.
 
Radujemo se nagradi koju je dobio jer smatramo da je to svojim radom, trudom i ljubavlju prema profesiji zaista zaslužio.
 
NAGRADA ZA REZULTATE OSTVARENE U RAZVOJU I UNAPREĐIVANJU KVALITETA SESTRINSKE I BABIČKE PROFESIJE “DOBRILA PEJOVIĆ«