Krajem 50-tih godina prošlog veka u svetu su se dogodile velike promene u oblasti psihijatrije. Pozivi društva na humaniji odnos prema psihijatrijskim pacijentima i njihovo uključivanje u zajednicu kao i nova otkrića u farmakoterapiji doveli su do temeljnih promena dotadašnjeg shvatanja psihijatrije i psihijatrijske nege.

Grupa srpskih psihijatara okupljenih oko Prof. dr Slavke Morić-Petrović (Prof. dr Dušan Petrović, Prof. dr Milan Popović, Prof. dr Miroslav Antonijević, Prof. dr Predrag Kaličanin i drugi) odlučila je da pokrene pionirski posao uvođenja svetskih trendova u psihijatriju i otvori prvu socijalno-psihijatrijsku ustanovu, ne samo u staroj Jugoslaviji, već i na čitavom Balkanu. Nakon što je usvojen projekat arhitekte Vladete Stojkovića, 5. juna 1960. godine položen je kamen temeljac, a 14.aprila 1963. zvanično je otvoren Zavod za mentalno zdravlje. Na taj način počela je sa radom prva psihijatrijska ustanova u ovom delu Evrope sa potpunom socijalno-psihijatrijskom orijentacijom, koja akcenat lečenja i podršku pacijentima u lečenju stavlja u društvenu zajednicu i insistira na socijalnim i psihološkim metodima lečenja psihijatrijskih bolesti.
Tokom narednih 15 godina Zavod vrlo brzo postaje jedno od najeminentnijih psihijatrijskih ustanova SFRJ i duplira stručni kadar. Sve više Zavod se usmerava ka istraživačkom radu i uvođenju novih modela lečenja u našu sredinu. Tako je bio među prvima u zemlji koji je uveo dnevne bolnice, kao poluhospitalni vid psihijatrijskog lečenja, kao i brojne psihoterapijske i grupne terapijske metode u lečenju. Zavod je 1969 godine počeo da izdaje stručni časopis „Anali Zavoda za mentalno zdravlje“, koji se 1975. godine preimenuje u „Psihijatrija danas“, čime se dodatno utvrdilo mesto Zavoda kao jednog od vodećih psihijatrijskih ustanova u ovom delu Evrope (časopis je danas zvanični časopis Udruženja psihijatara Srbije). Povećanjem broja doktora nauka i nastavnika na više fakulteta i povećanjem obima rada Zavoda, ispunili su se uslovi da se 20.11.1978. godine usvoji novi Statut u okviru kojeg je jedna od novina i preimenovanje Zavoda u Institut za mentalno zdravlje.
I u narednom periodu nastavlja se uvođenje novih metoda lečenja pacijenata, sa idejom poboljšanja usluge, ali i sa punom svešću društvene uloge Instituta u Srbiji kao ustanove koja ima zadatak da usmerava tokove psihijatrijske zdravstene zaštite u celoj zemlji. Otvaraju se nove organizacione jedinice: Dnevna bolnica za decu (deca do 12 godina), počela je sa radom 1988. godine; februara 2008. godine počela je sa radom Dnevna bolnica za adolescente, jedinstvena po svom sistemu rada na Balkanu; 2011 otvoren je Odsek za sudsku psihijatriju, a 2012. Odsek za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju (prvi te vrste u Srbiji). Septembra 2009. godine Institut je imenovan za Kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije.

 

Direktori Instituta za mentalno zdravlje

 
Prof. dr Slavka Morić Petrović (1963 – 1979)

Slavka Morić-Petrović (1919-1998), neuropsihijatar, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rođena je 1919. godine u Povljima na ostrvu Braču, preminula 1998. u Beogradu. Medicinu je upisala 1937. godine u Beogradu i redovno studirala do izbijanja rata 1941. godine. Za vreme studija aktivno je učestvovala u naprednom studentskom pokretu i bila predsednik Udruženja studentkinja Beogradskog univerziteta. Od 1941. godine aktivno učestvuje u narodnooslobodilačkom pokretu kao ilegalni radnik u Beogradu, a 1943. godine odlazi u partizanske odrede. Prekinute studije medicine nastavlja 1951. godine. Kasnije specijalizira neuropsihijatriju i postaje asistent Medicinskog fakulteta za predmet neuropsihijatrija. 1963. godine odbranila je doktorksu tezu pod nazivom Neuropsihijatrijski aspekti mongolizma u NR Srbiji i iste godine izabrana za docenta. Deset godina radila je na Neuropsihijatrijskoj klinici u Beogradu, od toga pet godina na Dečjem odeljenju. Od 1960 godine veliki deo svog stručnog interesovanja posvetila je organizaciji i izgradnji Zavoda za mentalno zdravlje, koji je počeo da radi aprila 1963. godine. Prof Morić-Petrović bila je njegov prvi direktor i na tom položaju ostala sve do odlaska u penziju 1979. godine. U Zavodu je 1966. osnovala Laboratoriju za humanu citogenetiku, a nešto kasnije i Savetovalište za genoprofilaksu. Autor je velikog broja naučnih radova. Objavila je 5 monografija, 3 knjige i jedan udžbenik (knjige: Hromozonska anomalija čoveka – Daunov sindrom; Nasleđivanje mentalnih oboljenja; Sindrom fragilnog X hromozoma). Pored stručnog rada u Institutu bila je veoma aktivan društveno-politički radnik. Nosilac je više odlikovanja između ostalih Partizanske spomenice 1941. godine i Ordena Republike sa srebrnim vencem. Za svoj naučni rad nagrađena je Oktobarskom nagradom grada Beograda, 1976. i Sedmojulskom nagradom SR Srbije, 1978. godine.
 
 
Prof. Dr Dušan Petrović (1979 – 1983)

Dušan Petrović (1924-), neuropsihijatar, doktor medicinskih nauka, redovni profesor u penziji Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, stručni saradnik Pravoslavnog pastirsko-savetodavnog centra Srpske pravoslavne crkve. Rođen u Novom Sadu, gde je završio gimnaziju. Studije medicine započeo je u Segedinu (Mađarska), ubrzo se prebacio u Beograd i diplomirao 1950. godine. Specijalizaciju iz neuropsihijatrije obavio je na Neuropsihijatrijskom odeljenju Glavne pokrajinske bolnice u Novom Sadu (završio je krajem 1955). U periodu od januara 1956-kraja 1962. godine radio je u bolnici „Dr Dragiša Mišović“ kao šef psihoterapeutskog odseka Neuropsihijatrijskog odeljenja. Od 1963. godine priključuje se grupi psihijatara entuzijasta i učestvuje u osmišljavanju koncepta i otvaranju Zavoda za mentalno zdravlje, u kojem je radio od njegovog osnivanja 1963. godine, do odlaska u penziju. U početku se nalazio na funkciji načelnika Socijalno-rehabilitacionog odeljenja koje se sastojalo od Psihijatrijskog dispanzera za odrasle i Dnevne bolnice za 90 bolesnika. Kasnije je bio šef „D sekcije“ (za depresije) Dnevne bolnice. U stručnom radu zalagao se za uvođenje timskog rada u psihijatriju i unapređenje vanbolničke psihijatrijske zaštite; učestvovao u izradi metodologije naučnoistraživačkih planova za oblast rehabilitacije psihijatrijskih bolesnika, kao i planova za psihogerijatrijsku zaštitu. Koordinirao je program psihosocijalne podrške izbeglicama u okviru UNHCR-a pri Institutu za mentalno zdravlje (1995). Objavio je više knjiga i preko 200 stručnih radova publikovanih u domaćim i prestižnim stručnim časopisima.
 
 
Prof. dr Predrag Kaličanin (1983 – 1987)

Predrag Kaličanin (1927-2004), neuropsihijatar, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, konsultant Svetske zdravstvene organizacije za mentalno zdravlje, redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva. Rođen je u Bitolju. Po završetku Medicinskog fakulteta u Beogradu 1952. godine, vraća se u Makedoniju gde radi sve do 1964. kada prelazi u Zavod za mentalno zdravlje. U novu sredinu prešao je kao formiran neuropsihijatar i u zvanju asistenta. Nastavničku karijeru nastavio je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde je prepoznat kao vrstan predavač i nastavnik. Dugo godina bio je načelnik Naučnoistraživačkog odeljenja Instituta. Bavio se epidemiologijom u psihijatriji, genetikom, socijalnom psihijatrijom. Tokom poslednjih dvadeset godina života bio je konsultant SZO za mentalno zdravlje. Glavni je istraživač i koistraživač osam naučnoistraživačkih projekata, od kojih pet sa međunarodnim učešćem i u saradnji sa Nacionalnim institutom za mentalno zdravlje iz Vašingtona i SZO. U inostranstvu je naročito bio poznat i cenjen po radovima iz socijalne psihijatrije i psihijatrijske epidemiologije. U našoj zemlji dao je značajan doprinos razvoju modela zaštite mentalnog zdravlja u društvenoj zajednici, razvoju psihijatrije velikih nesreća i katastrofa, zbrinjavanju i mentalnohigijenskom postupanju sa izbeglicama i prognanima. Bio je izuzetno plodan i nadaren pisac. Objavio je 48 monografija, udžbenika i priručnika, preko 180 naučnih radova i svoj izdavački opus ukrasio trotomnim delom Psihijatrija. Bio je urednik nekoliko časopisa, urednik edicije „Stresovi rata“, jedan od redaktora prevoda MKB-10 klasifikacije.
 
 
Prof. dr Jovan Bukelić (1987 – 2001)

Jovan Bukelić (1934-), neuropsihijatar, redovni profesor Defektološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu pri Katedri za prevenciju i resocijalizaciju lica sa poremećajima u društvenom ponašanju. Medicinski fakultet je završio u Beogradu, a svoju lekarsku karijeru započeo je u Zavodu za mentalno zdravlje od njegovog osnivanja 1963. godine. Tokom svoje karijere uspešno se bavio bolestima zavisnosti. Njegova doktorska disertacija “Medicinski i socijalni aspekti zloupotrebe droga u preadolescentnoj i adolescentnoj populaciji Beograda“ (1979) je prva iz ove oblasti u Jugoslaviji i na Balkanu. Učestvovao je u mnogim naučnoistraživačkim projektima i bio recenzent mnogih udžbenika i monografija . Dobitnik je više prestižnih nagrada, od kojih su najvažnije – Sedmojulska nagrada, tri zlatne plakete, dve povelje, kao i jubilarna Zlatna plaketa Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva za dugogodišnji uspešan autorski rad na pisanju udžbenika (1997). Autor je i koautor 18 knjiga (udžbenika i monografija) i preko sto naučnih radova. Objavio je i veliki broj eseja, feljtona i originalnih literarnih radova u književnim časopisima i kulturnim dodacima mnogih listova. Najpoznatije literarno delu mu je knjiga „Deca pakla“, po kojoj je priređena i istoimena monodrama koja je nagrađena prvom nagradom na Međunarodnom festivalu monodrame 1997. godine.
 
 
Prof. dr Petar Opalić (2001 – 2004)

Petar Opalić (1947-2009), neuropsihijatar, psihoterapeut, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rođen je 1947. godine u Tomingaju u Lici, preminuo je juna 2009. godine u Beogradu. Studije medicine završio je u Zagrebu 1971. godine, a samo tri godine kasnije diplomirao filozofiju i sociologiju na Filozofskom fakultetu Zagrebačkog sveučilišta. Poslediplomske studije upisuje na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kojem je magistrirao i doktorirao. Na tom istom fakultetu izabran je za asistenta 1976. godine i tokom godina dostigao zvanje redovnog profesora na predmetu socijalna patologija, na Odeljenju za sociologiju. U Institutu za mentalno zdravlje radio je od 1975.-2009. godine; u periodu od 1994-1998 radio je u Institutu za psihijatriju KCS i vodio jedinicu za psihoterapiju. Petar Opalić imao je interdisciplinarni pristup temama koje je obrađivao, insistirajući na postojanju neraskidive veze između sociologije i psihijatrije. Za njega poseban značaj je imao egzistencijalizam i kao filozofski pravac i kao psihoterapijsko usmerenje. Značajna naučna i stručna postignuća Prof. Opalić je ostvario i u internacionalnim okvirima. Kao stipendista Humboltove fondacije boravio je na Psihijatrijskoj klinici Univerziteta u Marburgu (1984-85.), a od 1994-2006. bio je angažovan kao gostujući profesor na Psihosomatskoj klinici Univerziteta u Hajdelbergu i u Multidisciplinarnom centru za istraživanja, takođe u Hajdelbergu. Bio je član Američkog udruženja za grupnu psihoterapiju, obavljao je funkciju predsednika Psihoterapijske sekcije SLD-a i potpredsednika Saveza udruženja psihoterapeuta Jugoslavije. Bio je član redakcije stručnih časopisa iz oblasti psihijatrije, sociologije, filozofije i psihoterapije. Napisao je devet knjiga, od toga pet autorskih. Objavio je preko 140 naučnih i stručnih radova u vodećim domaćim i stranim časopisima.
 
 
Prof dr Dušica Lečić Toševski (2004 – 2018)

Dušica Lečić Toševski (1952-), neuropsihijatar, subspecijalista psihoterapije, redovni profesor na katedri za pshijatriju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu do oktobra 2017 godine. Redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu od 2015. godine.  https://www.sanu.ac.rs/clan/lecic-tosevski-dusica/

Rođena je u Beogradu gde je završila i Medicinski fakultet. Od 1983. do 1993. godine radila je na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije. Od 1993. do 2019. godine radila je u Institutu za mentalno zdravlje, a od 2004. do 2019. godine bila je direktor Instituta. U Svetskom psihijatrijskom udruženju (SPA) bila je koordinator psihijatrije za Centralnu Evropu i član Borda, predsednik Radne grupe za masovno nasilje i mentalno zdravlje i predsednik Sekcije za preventivnu psihijatriju.  Član je Izvršnog komiteta Sekcije za psihoterapiju SPA.Član je Kraljevskog koledža psihijatara Velike Britanije, istaknuti član (Distinguished fellow) Američkog i član (Fellow) Evropskog psihijatrijskog udruženja, član Međunarodnog udruženja za proučavanje poremećaja ličnosti, Svetske federacije za mentalno zdravlje i Međunarodnog koledža za medicinu usmerenu na osobu. Nacionalni je ekspert za mentalno zdravlje SZO, član je Radne grupe SZO za pripremu nove, XI međunarodne klasifikacije poremećaja ličnosti. Učestvovala je u pripremi Helsinške deklaracije za zaštitu mentalnog zdravlja usvojene 2005. godine i novog Akcionog plana za mentalno zdravlje SZO (2013–2020).

Nekoliko godina bila je predsednik Nacionalne komisije za mentalno zdravlje Ministarstva zdravlja koja je organizovala reformu zaštite mentalnog zdravlja u Srbiji. Objavila je veliki broj radova na JCR listi, autor je i koautor velikog broja knjiga i poglavlja u međunarodnim i domaćim knjigama.  Održala je brojna predavanja po pozivu u zemlji i inostranstvu. Organizovala je veliki broj kongresa, simpozijuma, kao i škola za mlade saradnike, bila je koordinator međunarodnih i nacionalnih projekata. Mentor je velikog broja doktorskih disertacija, magistarskih teza i užih specijalizacija.

Član je uredništva i recenzent mnogih međunarodnih časopisa. Od Američkog psihijatrijskog udruženja dobila je medalju za pokazanu izuzetnost u struci. Dobitnik je ruske Povelje za unapređenje mentalnog zdravlja, Sokratovog ordena kao rukovodilac najboljeg regionalnog Instituta u nauci i edukaciji na Samitu lidera u Londonu i povelje za Svetskog lidera u Hjustonu. Počasni je član Svetskog psihijatrijskog udruženja.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%9B%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%9B_%D0%A2%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8