Krajem 50-tih godina prošlog veka u svetu su se dogodile velike promene u oblasti psihijatrije. Pozivi društva na humaniji odnos prema psihijatrijskim pacijentima i njihovo uključivanje u zajednicu kao i nova otkrića u farmakoterapiji doveli su do temeljnih promena dotadašnjeg shvatanja psihijatrije i psihijatrijske nege.

Grupa srpskih psihijatara okupljenih oko Prof. dr Slavke Morić-Petrović (Prof. dr Dušan Petrović, Prof. dr Milan Popović, Prof. dr Miroslav Antonijević, Prof. dr Predrag Kaličanin i drugi) odlučila je da pokrene pionirski posao uvođenja svetskih trendova u psihijatriju i otvori prvu socijalno-psihijatrijsku ustanovu, ne samo u staroj Jugoslaviji, već i na čitavom Balkanu. Nakon što je usvojen projekat arhitekte Vladete Stojkovića, 5. juna 1960. godine položen je kamen temeljac, a 14.aprila 1963. zvanično je otvoren Zavod za mentalno zdravlje. Na taj način počela je sa radom prva psihijatrijska ustanova u ovom delu Evrope sa potpunom socijalno-psihijatrijskom orijentacijom, koja akcenat lečenja i podršku pacijentima u lečenju stavlja u društvenu zajednicu i insistira na socijalnim i psihološkim metodima lečenja psihijatrijskih bolesti.
Tokom narednih 15 godina Zavod vrlo brzo postaje jedno od najeminentnijih psihijatrijskih ustanova SFRJ i duplira stručni kadar. Sve više Zavod se usmerava ka istraživačkom radu i uvođenju novih modela lečenja u našu sredinu. Tako je bio među prvima u zemlji koji je uveo dnevne bolnice, kao poluhospitalni vid psihijatrijskog lečenja, kao i brojne psihoterapijske i grupne terapijske metode u lečenju. Zavod je 1969 godine počeo da izdaje stručni časopis „Anali Zavoda za mentalno zdravlje“, koji se 1975. godine preimenuje u „Psihijatrija danas“, čime se dodatno utvrdilo mesto Zavoda kao jednog od vodećih psihijatrijskih ustanova u ovom delu Evrope (časopis je danas zvanični časopis Udruženja psihijatara Srbije). Povećanjem broja doktora nauka i nastavnika na više fakulteta i povećanjem obima rada Zavoda, ispunili su se uslovi da se 20.11.1978. godine usvoji novi Statut u okviru kojeg je jedna od novina i preimenovanje Zavoda u Institut za mentalno zdravlje.
I u narednom periodu nastavlja se uvođenje novih metoda lečenja pacijenata, sa idejom poboljšanja usluge, ali i sa punom svešću društvene uloge Instituta u Srbiji kao ustanove koja ima zadatak da usmerava tokove psihijatrijske zdravstene zaštite u celoj zemlji. Otvaraju se nove organizacione jedinice: Dnevna bolnica za decu (deca do 12 godina), počela je sa radom 1988. godine; februara 2008. godine počela je sa radom Dnevna bolnica za adolescente, jedinstvena po svom sistemu rada na Balkanu; 2011 otvoren je Odsek za sudsku psihijatriju, a 2012. Odsek za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju (prvi te vrste u Srbiji). Septembra 2009. godine Institut je imenovan za Kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije. Iz redova psihijatara Instituta za mentalno zdravlje potekao je i prvi član SANU za oblasti psihijatrije (05.11.2011.) – aktuelna direktorka Prof. dr Dušica Lečić-Toševski.

Institut je baza nekoliko fakulteta (Medicinski fakultet, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Fakultet političkih nauka, Singidunum) i škola (Srednja i Viša Medicinska škola)
 
 

Direktori Instituta za mentalno zdravlje

 
Prof. dr Slavka Morić Petrović (1963 – 1979)

Slavka Morić-Petrović (1919-1998), neuropsihijatar, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rođena je 1919. godine u Povljima na ostrvu Braču, preminula 1998. u Beogradu. Medicinu je upisala 1937. godine u Beogradu i redovno studirala do izbijanja rata 1941. godine. Za vreme studija aktivno je učestvovala u naprednom studentskom pokretu i bila predsednik Udruženja studentkinja Beogradskog univerziteta. Od 1941. godine aktivno učestvuje u narodnooslobodilačkom pokretu kao ilegalni radnik u Beogradu, a 1943. godine odlazi u partizanske odrede. Prekinute studije medicine nastavlja 1951. godine. Kasnije specijalizira neuropsihijatriju i postaje asistent Medicinskog fakulteta za predmet neuropsihijatrija. 1963. godine odbranila je doktorksu tezu pod nazivom Neuropsihijatrijski aspekti mongolizma u NR Srbiji i iste godine izabrana za docenta. Deset godina radila je na Neuropsihijatrijskoj klinici u Beogradu, od toga pet godina na Dečjem odeljenju. Od 1960 godine veliki deo svog stručnog interesovanja posvetila je organizaciji i izgradnji Zavoda za mentalno zdravlje, koji je počeo da radi aprila 1963. godine. Prof Morić-Petrović bila je njegov prvi direktor i na tom položaju ostala sve do odlaska u penziju 1979. godine. U Zavodu je 1966. osnovala Laboratoriju za humanu citogenetiku, a nešto kasnije i Savetovalište za genoprofilaksu. Autor je velikog broja naučnih radova. Objavila je 5 monografija, 3 knjige i jedan udžbenik (knjige: Hromozonska anomalija čoveka – Daunov sindrom; Nasleđivanje mentalnih oboljenja; Sindrom fragilnog X hromozoma). Pored stručnog rada u Institutu bila je veoma aktivan društveno-politički radnik. Nosilac je više odlikovanja između ostalih Partizanske spomenice 1941. godine i Ordena Republike sa srebrnim vencem. Za svoj naučni rad nagrađena je Oktobarskom nagradom grada Beograda, 1976. i Sedmojulskom nagradom SR Srbije, 1978. godine.
 
 
Prof. Dr Dušan Petrović (1979 – 1983)

Dušan Petrović (1924-), neuropsihijatar, doktor medicinskih nauka, redovni profesor u penziji Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, stručni saradnik Pravoslavnog pastirsko-savetodavnog centra Srpske pravoslavne crkve. Rođen u Novom Sadu, gde je završio gimnaziju. Studije medicine započeo je u Segedinu (Mađarska), ubrzo se prebacio u Beograd i diplomirao 1950. godine. Specijalizaciju iz neuropsihijatrije obavio je na Neuropsihijatrijskom odeljenju Glavne pokrajinske bolnice u Novom Sadu (završio je krajem 1955). U periodu od januara 1956-kraja 1962. godine radio je u bolnici „Dr Dragiša Mišović“ kao šef psihoterapeutskog odseka Neuropsihijatrijskog odeljenja. Od 1963. godine priključuje se grupi psihijatara entuzijasta i učestvuje u osmišljavanju koncepta i otvaranju Zavoda za mentalno zdravlje, u kojem je radio od njegovog osnivanja 1963. godine, do odlaska u penziju. U početku se nalazio na funkciji načelnika Socijalno-rehabilitacionog odeljenja koje se sastojalo od Psihijatrijskog dispanzera za odrasle i Dnevne bolnice za 90 bolesnika. Kasnije je bio šef „D sekcije“ (za depresije) Dnevne bolnice. U stručnom radu zalagao se za uvođenje timskog rada u psihijatriju i unapređenje vanbolničke psihijatrijske zaštite; učestvovao u izradi metodologije naučnoistraživačkih planova za oblast rehabilitacije psihijatrijskih bolesnika, kao i planova za psihogerijatrijsku zaštitu. Koordinirao je program psihosocijalne podrške izbeglicama u okviru UNHCR-a pri Institutu za mentalno zdravlje (1995). Objavio je više knjiga i preko 200 stručnih radova publikovanih u domaćim i prestižnim stručnim časopisima.
 
 
Prof. dr Predrag Kaličanin (1983 – 1987)

Predrag Kaličanin (1927-2004), neuropsihijatar, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, konsultant Svetske zdravstvene organizacije za mentalno zdravlje, redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva. Rođen je u Bitolju. Po završetku Medicinskog fakulteta u Beogradu 1952. godine, vraća se u Makedoniju gde radi sve do 1964. kada prelazi u Zavod za mentalno zdravlje. U novu sredinu prešao je kao formiran neuropsihijatar i u zvanju asistenta. Nastavničku karijeru nastavio je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde je prepoznat kao vrstan predavač i nastavnik. Dugo godina bio je načelnik Naučnoistraživačkog odeljenja Instituta. Bavio se epidemiologijom u psihijatriji, genetikom, socijalnom psihijatrijom. Tokom poslednjih dvadeset godina života bio je konsultant SZO za mentalno zdravlje. Glavni je istraživač i koistraživač osam naučnoistraživačkih projekata, od kojih pet sa međunarodnim učešćem i u saradnji sa Nacionalnim institutom za mentalno zdravlje iz Vašingtona i SZO. U inostranstvu je naročito bio poznat i cenjen po radovima iz socijalne psihijatrije i psihijatrijske epidemiologije. U našoj zemlji dao je značajan doprinos razvoju modela zaštite mentalnog zdravlja u društvenoj zajednici, razvoju psihijatrije velikih nesreća i katastrofa, zbrinjavanju i mentalnohigijenskom postupanju sa izbeglicama i prognanima. Bio je izuzetno plodan i nadaren pisac. Objavio je 48 monografija, udžbenika i priručnika, preko 180 naučnih radova i svoj izdavački opus ukrasio trotomnim delom Psihijatrija. Bio je urednik nekoliko časopisa, urednik edicije „Stresovi rata“, jedan od redaktora prevoda MKB-10 klasifikacije.
 
 
Prof. dr Jovan Bukelić (1987 – 2001)

Jovan Bukelić (1934-), neuropsihijatar, redovni profesor Defektološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu pri Katedri za prevenciju i resocijalizaciju lica sa poremećajima u društvenom ponašanju. Medicinski fakultet je završio u Beogradu, a svoju lekarsku karijeru započeo je u Zavodu za mentalno zdravlje od njegovog osnivanja 1963. godine. Tokom svoje karijere uspešno se bavio bolestima zavisnosti. Njegova doktorska disertacija “Medicinski i socijalni aspekti zloupotrebe droga u preadolescentnoj i adolescentnoj populaciji Beograda“ (1979) je prva iz ove oblasti u Jugoslaviji i na Balkanu. Učestvovao je u mnogim naučnoistraživačkim projektima i bio recenzent mnogih udžbenika i monografija . Dobitnik je više prestižnih nagrada, od kojih su najvažnije – Sedmojulska nagrada, tri zlatne plakete, dve povelje, kao i jubilarna Zlatna plaketa Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva za dugogodišnji uspešan autorski rad na pisanju udžbenika (1997). Autor je i koautor 18 knjiga (udžbenika i monografija) i preko sto naučnih radova. Objavio je i veliki broj eseja, feljtona i originalnih literarnih radova u književnim časopisima i kulturnim dodacima mnogih listova. Najpoznatije literarno delu mu je knjiga „Deca pakla“, po kojoj je priređena i istoimena monodrama koja je nagrađena prvom nagradom na Međunarodnom festivalu monodrame 1997. godine.
 
 
Prof. dr Petar Opalić (2001 – 2004)

Petar Opalić (1947-2009), neuropsihijatar, psihoterapeut, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rođen je 1947. godine u Tomingaju u Lici, preminuo je juna 2009. godine u Beogradu. Studije medicine završio je u Zagrebu 1971. godine, a samo tri godine kasnije diplomirao filozofiju i sociologiju na Filozofskom fakultetu Zagrebačkog sveučilišta. Poslediplomske studije upisuje na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kojem je magistrirao i doktorirao. Na tom istom fakultetu izabran je za asistenta 1976. godine i tokom godina dostigao zvanje redovnog profesora na predmetu socijalna patologija, na Odeljenju za sociologiju. U Institutu za mentalno zdravlje radio je od 1975.-2009. godine; u periodu od 1994-1998 radio je u Institutu za psihijatriju KCS i vodio jedinicu za psihoterapiju. Petar Opalić imao je interdisciplinarni pristup temama koje je obrađivao, insistirajući na postojanju neraskidive veze između sociologije i psihijatrije. Za njega poseban značaj je imao egzistencijalizam i kao filozofski pravac i kao psihoterapijsko usmerenje. Značajna naučna i stručna postignuća Prof. Opalić je ostvario i u internacionalnim okvirima. Kao stipendista Humboltove fondacije boravio je na Psihijatrijskoj klinici Univerziteta u Marburgu (1984-85.), a od 1994-2006. bio je angažovan kao gostujući profesor na Psihosomatskoj klinici Univerziteta u Hajdelbergu i u Multidisciplinarnom centru za istraživanja, takođe u Hajdelbergu. Bio je član Američkog udruženja za grupnu psihoterapiju, obavljao je funkciju predsednika Psihoterapijske sekcije SLD-a i potpredsednika Saveza udruženja psihoterapeuta Jugoslavije. Bio je član redakcije stručnih časopisa iz oblasti psihijatrije, sociologije, filozofije i psihoterapije. Napisao je devet knjiga, od toga pet autorskih. Objavio je preko 140 naučnih i stručnih radova u vodećim domaćim i stranim časopisima.
 
 
Prof dr Dušica Lečić Toševski (2004 – )

Dr Dušica Lečić Toševski rođena je u Beogradu gde je završila osnovnu školu i gimnaziju (kao dobitnik Vukove diplome) i Medicinski fakultet (sa prosečnom ocenom 9,77). Specijalista je neuropsihijatrije i supspecijalista psihoterapije. Do 1. oktobra 2017. godine bila je redovni profesor psihijatrije i šef Katedre za psihijatriju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Doktorirala je na vezi između distimije i poremećaja ličnosti. Prošla je sva nastavna zvanja, od asistenta na fiziologiji, asistenta na psihijatriji do redovnog profesora psihijatrije.

Od 1981. do 1983. godine bila je asistent na fiziologiji Medicinskog fakulteta (u to vreme na predlog studenata dobila je Aprilsku nagradu za najboljeg asistenta). Od 1983. do 1993. godine radila je na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije (Odeljenje na Avali, u kojem je sa timom kolega entuzijasta osnovala Centar za poremećaje ličnosti, prvi takav centar na Balkanu). Od 1993. godine radi u Institutu za mentalno zdravlje, najpre kao šef Kliničkog odeljenja za afektivne poremećaje, potom kao šef Klinike za stres, šef Odseka za naučnoistraživanje, a od kraja juna 2004. godine kao direktor.

U vreme kriznih godina u Srbiji, sa profesorom Predragom Kaličaninom inicirala je i koordinisala program za prevenciju posledica stresa kod izbeglica. Rukovodila je psihosocijalnim programima za prevenciju posledica torture i za edukaciju lekara primarne zdravstvene zaštite u saradnji sa Komitetom za ljudska prava Norveškog lekarskog društva. U tim godinama održala je, po pozivu, veliki broj plenarnih predavanja u inostranstvu na kojima je prikazivala rezultate istraživanja posledica traumatskog stresa u populaciji Srbije.

Bavi se istraživanjem poremećaja ličnosti, postraumatskog stresa, afektivnih poremećaja, komorbiditeta mentalnih i somatskih bolesti, prevencijom mentalnih poremećaja i unapređenjem mentalnog zdravlja.

Aktivna je u Svetskom psihijatrijskom udruženju (SPA) – šest godina bila je koordinator psihijatrije za Centralnu Evropu i član Borda, predsednik Radne grupe za masovno nasilje i mentalno zdravlje i predsednik Sekcije za preventivnu psihijatriju (sada je počasni predsednik). Do 2017. godine bila je kopredsedavajući Komiteta za publikacije SPA, a sada je član nekoliko sekcija (za poremećaje ličnosti, za psihoterapiju, edukaciju, mentalno zdravlje žena, psihijatriju katastrofa). U oktobru 2017. izabrana je za člana Izvršnog komiteta
Sekcije za psihoterapiju SPA.

Član je Kraljevskog koledža psihijatara Velike Britanije, istaknuti član (Distinguished fellow) Američkog i član (Fellow) Evropskog psihijatrijskog udruženja, član Međunarodnog udruženja za proučavanje poremećaja ličnosti, Svetske federacije za mentalno zdravlje i Međunarodnog koledža za medicinu usmerenu na osobu. Predsednik je Psihijatrijskog udruženja Balkana i Jugoistočne Evrope i Udruženja psihijatara Srbije.

Pod njenim vođstvom Institut za mentalno zdravlje imenovan je za Kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za edukaciju 2009. godine, a na osnovu analize rezultata ponovo je imenovan za periode 2013–2017. i 2017–2021. godina. Nacionalni je ekspert za mentalno zdravlje SZO, član je Radne grupe SZO za pripremu nove, XI međunarodne klasifikacije poremećaja ličnosti. Učestvovala je u pripremi Helsinške deklaracije za zaštitu mentalnog zdravlja usvojene 2005. godine i novog Akcionog plana za mentalno zdravlje SZO (2013–2020).

U Institutu je osnovala Kliniku za stres, Dnevnu bolnicu za adolescente, odseke za treće doba, sudsku psihijatriju i perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju, Journal Club za mlade, kao i Kulturni krug sredom za hospitalizovane pacijente. Sklopila je sporazum o saradnji sa jednom od najprestižnijih psihijatrijskih ustanova u svetu – Bolnicom Modsli /Maudsley Hospital/ (Institut za psihijatriju) u Londonu. Organizovala je sedam foruma Instituta, tri nacionalna kongresa pod pokroviteljstvom Svetske psihijatrijske asocijacije i mnoge druge stručne i naučne skupove.

Posebnu pažnju posvetila je mladim saradnicima (obnovila je stručni kadar za više od 50%) i kroz bilateralnu saradnju omogućila im usavršavanje u poznatim centrima (London, Milano, Luisvil) i mnogobrojnim međunarodnim školama (Berlin, Oksford, Strazbur, Firenca, Minsk itd.). Mentor je velikog broja doktorskih disertacija, magistarskih teza i užih specijalizacija. Mlade kolege podstiče u profesionalnom razvoju, gradeći čvrste osnove za budućnost srpske psihijatrije.

Nekoliko godina bila je predsednik Nacionalne komisije za mentalno zdravlje Ministarstva zdravlja koja je organizovala reformu zaštite mentalnog zdravlja u Srbiji. U tom periodu pripremljena je Nacionalna strategija za zaštitu mentalnog zdravlja koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2007. godine, kao i Zakon o zaštiti prava mentalno obolelih osoba koji je usvojen 2013. godine.

Objavila je veliki broj radova na JCR listi. Autor i koautor je 11 knjiga (dve inostrane) i 24 poglavlja u međunarodnim knjigama, među njima i poglavlja u dva izdanja Oksfordskog udžbenika psihijatrije, udžbenika psihijatrije i 46 poglavlja u nacionalnim knjigama. Održala je 57 predavanja po pozivu u inostranstvu. Prevela je 13 knjiga i organizovala mnoge kongrese, simpozijume i škole za mlade saradnike. Koordinator je deset međunarodnih i pet nacionalnih projekata. Glavni urednik je časopisa Psihijatrija danas, član je uredništva i recenzent mnogih međunarodnih časopisa.

Od Američkog psihijatrijskog udruženja dobila je medalju za pokazanu izuzetnost u struci. Dobitnik je ruske Povelje za unapređenje mentalnog zdravlja, Sokratovog ordena kao rukovodilac najboljeg regionalnog Instituta u nauci i edukaciji na Samitu lidera u Londonu i povelje za Svetskog lidera u Hjustonu. Počasni je član Svetskog psihijatrij skog udruženja.
Za dopisnog člana SANU izabrana je 2009. godine, a za redovnog 5. novembra 2015. godine.