O Institutu

Updated 21.11.2017. Institut za mentalno zdravlje (IMZ) je osnovan 1963. godine i bio je prva ustanova na Balkanu koja je primenjivala sveobuhvatan psihosocijalni pristup lečenju. Lociran je na centralnoj gradskoj opštini glavnog grada republike, Beograda. Tu je uveden princip “otvorenih vrata” koji je omogućio lečenje u zajednici. Od samog starta, u Institutu se počelo, a zatim i nastavilo, sa sprovođenjem pionirske inicijative iz oblasti mentalnog zdravlja. Aktivnosti su usmerene prevashodno na 3 glavne stavke: lečenje, edukaciju i istraživanje.
Institut ima tri klinike sa 120 kreveta za: odrasle (sa dva odeljenja: za psihotične i afektivne poremećaje), decu i mlade, i za bolesti zavisnosti. IMZ ima i 8 dnevnih bolnica – tri za odrasle (za afektivne, psihotične i neurotične poremećaje), jednu za decu, jednu za adolescente i dve za lečenje od zloupotrebe alkohola (jedna je u zajednici), kao i dnevnu bolnicu za mlade u zajednici gde se radi sa pacijentima sa bolestima zavisnosti. Dnevno se pregleda oko 300 osoba u dispanzeru. Uz sve napomenuto Institut ima i sledeća odeljenja i kabinete: medicinsku genetiku, kliničku neurofiziologiju, kliničke studije, istraživanje i obuku, porodičnu terapiju, psihoterapiju, treće doba i Odsek za zaštitu dece od zlostavljanja, koje je jedino takvo u državi.
 
Lečenje

Osnova rada IMZ-a je višedimenzionalni, biopsihosocijalni način lečenja koji je usmeren na ličnost kao individuu. Većina psihijatara je završila neku formu psihoterapijskog treninga i psihoterapija je primenjena kako u hospitalnim, tako i u dispanzerskim uslovima.

U okviru Kabineta za psihoterapiju sprovodi se više terapijskih modaliteta: kratka psihoanalitička psihoterapija, kratka jungijanska psihoterapija, psihodinamski orijentisana psihoterapija podrške, REBT terapija (racionalno emotivno bihejvior terapija), grupna psihoanalitička psihoterapija i grupna sistemska psihoterapija. Radi mogućnosti pružanja psihoterapijske usluge što većem broju pacijenata svi nabrojani psihoterapijski modaliteti su vremenski ograničeni. Da bi se započeo neki od nabrojanih oblika psihoterapije, osoba koja nikada nije bila u Institutu za mentalno zdravlje treba da obavi prvi pregled kod psihijatra za šta je potreban uput za Institut za mentalno zdravlje. Ordinirajući psihijatar pravi prvu procenu indikacija i podobnosti za psihoterapiju i ukoliko smatra da je medicinski opravdana i da pacijent poseduje osnovne uslove podobnosti za psihoterapiju, upućuje ga kod psihoteraputa. Definitivnu procenu podobnosti i korisnosti pružanja nekog oblika psihoterapije postavlja psihoterapeut tokom prve dve seanse. Zbog velike potražnje postoje liste zakazivanja.
 
Psihosocijalni klubovi

Četiri psihosocijalna kluba su bitan deo rada IMZ: za alkoholičare u remisiji, za treće doba (stare), za osobe sa hroničnim mentalnim poremećajima i za adolescente. Klubovi su korisni u održavanju remisije, prevenciji relapsa, obnavljanju zdravih potencijala, kao i za promociju mentalnog zdravlja.
 
Psihosocijalni program

Raspon različitih odgovora koje osobe ili grupe imaju nakon traumatičnih događaja su važna lekcija i izazov za zaposlene u oblasti mentalnog zdravlja. To je izazvalo samoedukaciju, kao i edukaciju drugih stručnjaka i saradnika. Dovelo je i do razvoja specifičnih tretmana, programa usmerenih na prevenciju i istraživanja psihijatrijske patologije koja se javlja nakon traumatičnih događaja. IMZ ima dobru saradnju sa NVO sektorom. Zajedno su sprovedeni mnogi zajednički programi za pomoć u oblasti mentalnog zdravlja za izbeglice, bivše zatvorenike, traumatizovanu decu i starije osobe. Između ostalih, uspostavljena je saradnja sa UNHCR-om, UNICEF-om, “Save the children”, “Caritas Italiana”, “Swiss disaster relief”, IOMom, Crvenim krstom,… Takođe jr sprovedena i anti-stigma kampanja zajedno sa NVO sektorom.
 
Edukacija

IMZ je baza za edukaciju studenata i postdiplomaca na Medicinskom fakultetu, Fakultetu političkih nauka, Psihologiji, Defektologiji, kao i na Višoj školi za medicinske sestre. Postoji više desetina akreditovana CME kurseva – za medicinske sestre, socijalne radnike, psihoanalitičku terapiju, mentalnu higijenu, odgovor na psihološku traumu, sistemsku porodičnu terapiju, i dr. Kontinuirana edukacija lekara opšte prakse iz oblasti mentalnog zdravlja se organizuje od 2000. godine (u saradnji sa Institutom za javno zdravlje u Sarajevu i “Committee for Human Rights of the Norwegian Medical Association”).
Posebna pažnja se daje mladim stručnjacima. U treuntku kada je u državi velika kriza, kada mnogi lekari ne mogu da nađu posao (830 nezaposlenih u Beogradu) i nakon godina velikog odliva ljudi (procenjuje se oko 300 000 mladih od početka krize, od kojih su mnogi intelektualci), u IMZ je zaposleno 15 mladih lekara, psihologa i socijalnih radnika. Svi su imali odličan uspeh na studijama i poseduju kombinaciju različitih kvaliteta od kojih su osnovni jaka motivisanost i radoznalost prema psihijatriji I mentalnom zdravlju.
 
Istraživanje

Odeljenje za istraživački rad i edukaciju koordinira istraživanja iz brojnih oblasti: trauma, poremećaji ličnosti, rezilijentnost na stres, komorbiditet, transgeneracijsko prenošenje traume i zlostavljanje dece. Postoji veliki broj publikacija u časopisu koji izdaje Institut “Psihijatrija danas” i više od 100 knjiga objavljenih od strane naših stručnjaka. IMZ je učestvovao u multicentričnim istraživačkim projektima CONNECT (PTSP patologija) u koji je bilo uključeno još 8 medicinskih fakulteta: 3 iz EU (London, Drezden, Modena) i 5 sa prostora bivše Jugoslavije. Projekat je bio podržan od strane EU u okviru FP6 i trajao je od 2004. do 2006. godine.
IMZ je partner u uzbudljivom projektu koji nosi naziv „Copy number variations conferring risk of psychiatric disorders in children”. Cilj projekta je da identifikuje genetičke varijacije koje povećavaju rizik za razvoj ozbiljnih mentalnih poremećaja kod dece i adolescenata. Projekat je podržan od EU u okviru FP7 (2009-2012).
 
Uloga zakona i propisa koji regulišu mentalno zdravlje

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je u januaru 2003. osnovalo Nacionalnu komsiju za mentalno zdravlje, čije je sedište u IMZ. Taj komitet je bio koordinaciono telo Projekta za mentalno zdravlje pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope koji nosi naziv „Enhancing social cohesion through strengthening community mental health services“. Komitet je napravio Nacionalnu strategiju za razvoj mentalnog zdravlja koju je odobrila Vlada januara 2007. godine. Komitet je takođe napravio nacrt zakona o zaštiti prava osoba sa mentalnim poremećajima. Nacionalni program za zloupotrebe alkohola i narkotika je takođe odobren.
 
Kolaboracija sa SZO

Institut za mentalno zdravlje, na čelu sa akademikom Dušicom Lečić Toševski je 28.10.2017. godine ponovo imenovan za Kolaborativni centar SZO za period od naredne 4 godine. IMZ ima razvijenu saradnju sa SZO već godinama unazad. Učestvovalo se u mnogim programima (između ostalog je prevedeno i 7 knjiga SZO). 24. septembra 2009. je postavljena za SZO Kolaborativni centar. Deo tog aranžmana sa SZO je da se sprovode programi prevencije koje podržava ministarstvo zdravlja: prevencija samoubistava i nasilja kod dece i mladih, prevencija alkoholizma i briga o psihičkom zdravlju porodica sa članovima obolelima od psihičkih poremećaja.
Institut tesno sarađuje sa Svetskom psihijatrijskom organizacijom (SPO) (direktorka Instituta je bila Zonalni predstavnik za centralnu Evropu SPO i aktuelni je podpredsednik psihijatrijske asocijacije Istočne Evrope i Balkana koja je povezana sa SPO.

ISTORIJAT | ORGANIZACIJA | AKTIVNOSTI | KONTAKT