О Институту

Updated 21.11.2017. Институт за ментално здравље (ИМЗ) је основан 1963. године и био је прва установа на Балкану која је примењивала свеобухватан психосоцијални приступ лечењу. Лоциран је на централној градској општини главног града републике, Београда. Ту је увeден принцип “отворених врата” који је омогућио лечење у заједници. Од самог старта, у Институту се почело, а затим и наставило, са спровођењем пионирске иницијативе из области менталног здравља. Активности су усмерене превасходно на 3 главне ставке: лечење, едукацију и истраживање.
Институт има три клинике са 120 кревета за: одрасле (са два одељења: за психотичне и афективне поремећаје), децу и младе, и за болести зависности. ИМЗ има и 8 дневних болница – три за одрасле (за афективне, психотичне и неуротичне поремећаје), једну за децу, једну за адолесценте и две за лечење од злоупотребе алкохола (једна је у заједници), као и дневну болницу за младе у заједници где се ради са пацијентима са болестима зависности. Дневно се прегледа око 300 особа у диспанзеру. Уз све напоменуто Институт има и следећа одељења и кабинете: медицинску генетику, клиничку неурофизиологију, клиничке студије, истраживање и обуку, породичну терапију, психотерапију, треће доба и Одсек за заштиту деце од злостављања, које је једино такво у држави.
 
Лечење

Основа рада ИМЗ-а је вишедимензионални, биопсихосоцијални начин лечења који је усмерен на личност као индивидуу. Већина психијатара је завршила неку форму психотерапијског тренинга и психотерапија је примењена како у хоспиталним, тако и у диспанзерским условима.

У оквиру Кабинета за психотерапију спроводи се више терапијских модалитета: кратка психоаналитичка психотерапија, кратка јунгијанска психотерапија, психодинамски оријентисана психотерапија подршке, РЕБТ терапија (рационално емотивно бихејвиор терапија), групна психоаналитичка психотерапија и групна системска психотерапија. Ради могућности пружања психотерапијске услуге што већем броју пацијената сви набројани психотерапијски модалитети су временски ограничени. Да би се започео неки од набројаних облика психотерапије, особа која никада није била у Институту за ментално здравље треба да обави први преглед код психијатра за шта је потребан упут за Институт за ментално здравље. Ординирајући психијатар прави прву процену индикација и подобности за психотерапију и уколико сматра да је медицински оправдана и да пацијент поседује основне услове подобности за психотерапију, упућује га код психотерапута. Дефинитивну процену подобности и корисности пружања неког облика психотерапије поставља психотерапеут током прве две сеансе. Због велике потражње постоје листе заказивања.
 
Психосоцијални клубови

Четири психосоцијална клуба су битан део рада ИМЗ: за алкохоличаре у ремисији, за треће доба (старе), за особе са хроничним менталним поремећајима и за адолесценте. Клубови су корисни у одржавању ремисије, превенцији релапса, обнављању здравих потенцијала, као и за промоцију менталног здравља.
 
Психосоцијални програм

Распон различитих одговора које особе или групе имају након трауматичних догађаја су важна лекција и изазов за запослене у области менталног здравља. То је изазвало самоедукацију, као и едукацију других стручњака и сарадника. Довело је и до развоја специфичних третмана, програма усмерених на превенцију и истраживања психијатријске патологије која се јавља након трауматичних догађаја. ИМЗ има добру сарадњу са НВО сектором. Заједно су спроведени многи заједнички програми за помоћ у области менталног здравља за избеглице, бивше затворенике, трауматизовану децу и старије особе. Између осталих, успостављена је сарадња са UNHCR-om, UNICEF-om, “Save the children”, “Caritas Italiana”, “Swiss disaster relief”, ИОМом, Црвеним крстом,… Такође jr спроведена и анти-стигма кампања заједно са НВО сектором.
 
Едукација

ИМЗ је база за едукацију студената и постдипломаца на Медицинском факултету, Факултету политичких наука, Психологији, Дефектологији, као и на Вишој школи за медицинске сестре. Постоји више десетина акредитована ЦМЕ курсева – за медицинске сестре, социјалне раднике, психоаналитичку терапију, менталну хигијену, одговор на психолошку трауму, системску породичну терапију, и др. Континуирана едукација лекара опште праксе из области менталног здравља се организује од 2000. године (у сарадњи са Институтом за јавно здравље у Сарајеву и “Committee for Human Rights of the Norwegian Medical Association”).
Посебна пажња се даје младим стручњацима. У треунтку када је у држави велика криза, када многи лекари не могу да нађу посао (830 незапослених у Београду) и након година великог одлива људи (процењује се око 300 000 младих од почетка кризе, од којих су многи интелектуалци), у ИМЗ је запослено 15 младих лекара, психолога и социјалних радника. Сви су имали одличан успех на студијама и поседују комбинацију различитих квалитета од којих су основни јака мотивисаност и радозналост према психијатрији И менталном здрављу.
 
Истраживање

Одељење за истраживачки рад и едукацију координира истраживања из бројних области: траума, поремећаји личности, резилијентност на стрес, коморбидитет, трансгенерацијско преношење трауме и злостављање деце. Постоји велики број публикација у часопису који издаје Институт “Психијатрија данас” и више од 100 књига објављених од стране наших стручњака. ИМЗ је учествовао у мултицентричним истраживачким пројектима CONNECT (ПТСП патологија) у који је било укључено још 8 медицинских факултета: 3 из ЕУ (Лондон, Дрезден, Модена) и 5 са простора бивше Југославије. Пројекат је био подржан од стране ЕУ у оквиру ФП6 и трајао је од 2004. до 2006. године.
ИМЗ је партнер у узбудљивом пројекту који носи назив „Copy number variations conferring risk of psychiatric disorders in children”. Циљ пројекта је да идентификује генетичке варијације које повећавају ризик за развој озбиљних менталних поремећаја код деце и адолесцената. Пројекат је подржан од ЕУ у оквиру ФП7 (2009-2012).
 
Улога закона и прописа који регулишу ментално здравље

Министарство здравља Републике Србије је у јануару 2003. основало Националну комсију за ментално здравље, чије је седиште у ИМЗ. Тај комитет је био координационо тело Пројекта за ментално здравље пакта за стабилност Југоисточне Европе који носи назив „Enhancing social cohesion through strengthening community mental health services“. Комитет је направио Националну стратегију за развој менталног здравља коју је одобрила Влада јануара 2007. године. Комитет је такође направио нацрт закона о заштити права особа са менталним поремећајима. Национални програм за злоупотребе алкохола и наркотика је такође одобрен.
 
Колаборација са СЗО

Институт за ментално здравље, на челу са академиком Душицом Лечић Тошевски је 28.10.2017. године поново именован за Колаборативни центар СЗО за период од наредне 4 године. ИМЗ има развијену сарадњу са СЗО већ годинама уназад. Учествовало се у многим програмима (између осталог је преведено и 7 књига СЗО). 24. септембра 2009. је постављена за СЗО Колаборативни центар. Део тог аранжмана са СЗО је да се спроводе програми превенције које подржава министарство здравља: превенција самоубистава и насиља код деце и младих, превенција алкохолизма и брига о психичком здрављу породица са члановима оболелима од психичких поремећаја.
Институт тесно сарађује са Светском психијатријском организацијом (СПО) (директорка Института је била Зонални представник за централну Европу СПО и актуелни је подпредседник психијатријске асоцијације Источне Европе и Балкана која је повезана са СПО.

ИСТОРИЈАТ | ОРГАНИЗАЦИЈА | АКТИВНОСТИ | КОНТАКТ